SAT ispit・Sve o ispitu SAT
Šta je SAT ispit?
Ukratko, SAT je ispit koji fakulteti - većinom, američki - koriste kako bi klasifikovali prijavljene studente. Reč je o najčešće korišćenom prijemnom testu na univerzitetima u Sjedinjenim Američkim Državama.
SAT ocenjuje osnovno znanje polagača na nekoliko polja, kao što su čitanje, pisanje i matematika, pored procene sposobnosti za rešavanje problema i komunikaciju.
Zašto je važno da položite SAT ispit?
SAT daje fakultetima mogućnost da na standardizovan i ravnopravan način uporede mogućnosti studenata. Ovaj ispit otklanja mogućnost da nastavnici koriste sopstvene kriterijume prilikom ocenjivanja, obzirom da neki imaju znatno strože kriterijume od drugih. SAT je objektivan način da se proceni znanje učenika i njihov potencijal u daljem studiranju. Kreiran je tako da dopuni, a ne da zameni rezultate u srednjoj školi ili značaj drugih odgovarajućih aktivnosti.
Kako je SAT ispit strukturiran?
SAT je podeljen na četri delova i jedna neobavezna -
Čitanje (Reading)
Gramatika i pisanje (Writing)
Matematika bez digitrona (Math without a calculator)
Matematika sa digitronom (Math with a calculator)
Neobavezni Sastav (Optional essay)
Esej se uvek nalazi na kraju testa tako da oni koji ga ne rade mogu otići kući.
Čitav test obično traje tri sata.
Rezultati
Svaka od celina (matematika, engleski) donosi maksimalno 800 bodova. Dakle, ukupno može da se osvoji 1.600 bodova.
Svaki tačan odgovor donosi jedan bod koj se pretvara u njihovoj tabeli za rezultat.
Polagači dobijaju rezultate posebno za svaku celinu, pri čemu je 200 minimum osvojenih bodova.
Kada treba započeti pripreme za SAT ispit?
Pripremu za SAT trebalo bi započeti najmanje tri meseca pre polaganja.
Kada se polaže SAT ispit?
Savetujemo da SAT polažete u trećoj godini srednje škole, kako biste tokom četvrte mogli da se posvetite traženju koledža i slanju aplikacija.
Ipak, ukoliko ste već četvrta godina, ne paničite – uvek ima vremena. Neretko učenici ponavljaju test ukoliko nisu zadovoljni postignutim rezultatom.
SAT može da se polaže na Balkanu -
u oktobru
u decembru
u martu
u maju
Vrsta pitanja
Svako pitanje je prošlo mnoštvo procena kako bi bilo nepristrasno i objektivno.
Uz većinu pitanja idu četiri ponuđena odgovora, osim kada su u pitanju esej i pola svake od dve matematičke sekcije.
Univerzitetski standardi za SAT i ACT
Standardizovani testovi zahtevaju da se objasne.
Prvo, imaj na umu da raspon rezultata (prosečan rezultat) nema uticaja na univerzitete koje više ne zahtevaju rezultate testova od aplikanata („test optional“). Raspon rezultata ovih univerziteta zavisi od rezultata aplikanata koji se odluče da pošalju svoje rezultate, iako nisu dužni da to urade.
Prosečan rezultat je uglavnom - ali ne uvek - zasnovan na konkretnim rezultatima brucoša. Srednji rezultat pruža neke indikacije tvoje sreće da budeš deo neke institucije i intelektualnog nivoa protiv kojeg se takmičiš. Ovakve brojke (prosečni rezultati) se lako pogrešno protumače kao pragovi a ne srednji rezultati. Mnogi aplikanti zaborave da kada škole objavljuju prosečne rezultate SAT - Critical Reading od 500 poena, da to znači da je polovina studenata bila ispod proseka i druga polovina iznad proseka. Aplikant sa 480 poena i dalje ima dosta šanse.
Kako ne bi došlo do zablude, Edvard B. Fisk (nekadašnji urednik Edukativnog programa Njujork Tajms) preporučuje da se obrati pažnja na rezultate u 25om i 75om procentu - „srednja polovina“ brucoša. Fisk objašnjava da univerziteti koji imaju SAT - Critical Reading prosečan rezultat od 500 poena možda imaju raspon rezultata od 440 do 560 poena. Ako si postigao rezultat u okviru univerzitetskog raspona rezultata, ili si u okviru prošlogodišnjih rezultata. Ako je tvoj rezultat preko 560 poena, ti bi bio u gornjoj četvrtini rezultata i možeš da se opustiš; ako si postigao rezultat manji od 440 poena, onda bi upao u grupu studenata u donjoj četvrtini rezultata.
Fisk takođe tvrdi da mnogi univerziteti, da bi izgledali dobro na tržištu, su poznati po tome „da su manje iskreni sa brojevima koje objavljuju“.